Хрватска од 1878. до 1914. (за 3. разред гимназије)

Према попису становништва 1869. године у Хрватској и Славонији је живјело око 1.845.000 житеља, а од тог броја више од 500.000 или 27% били су Срби. Бројност српског етничког корпуса имао је велики значајза однос Срба и Хрвата у Хрватској и Славонији. У суштини, тај однос се сводио на политички проблем признавања Срба као посебног народа, равноправног са Хрватима.

Новоосноване хрватске политичке странке, а међу њима и Народна странка Јосипа Јураја Штросмајера, као најзначајнија, и Самостална народна странка Ивана Мажуранића, одбијале су да признају и само постојање српског народа у Хрватској, а камоли његову индивидуалност и равноправност са Хрватима. Све хрватске политичке странке сматрале су да у Хрватској, на основу државног и историјског права, постоји само један политички народ, а то је хрватски народ. Такво схватање подрзумијевало је да би Срби као народ били покатоличени и похрваћени. Још драстичнији однос према српском народу имала је Странка права Анте Старчевића и Чиста странка права Јоспиа Франка, чије је дјеловање било увод у патолошку мржњу и злочине над Србима у два свјетска рата.

Повремено би овај ригидни хрватски став према Србима био ублажаван због потребе одупирању притисцима из Беча и Будимпеште. Међутим, чим би тај притисак са стране ублажио или неста, све хрватске политичке вође би се враћале на стару матрицу односа према Србима.

Први хистерични антисрпски испади и демонстрације забиљежени су у Загребу 1895. и 1902. године, када су франковци предводили нахушкану свјетину да руше, пале и пљачкају трговине, радње и имања загребачких Срба.

Застој у односима између Срба и Хрвата послије тих насилних демонстрација у Загребу брзо су прошли и на обије стране почела је да дјелује повећа млађих и одлучних политичара, која је тежила помирењу и премошћавању разлика између два народа. Као резултат тих нових идеја било је оснивање Хрватко-српске коалиције 1905. Од српских странак у ту коалицију су ушле Српска народна радикална странка и Српска самостална странка. Приближавање Срба и Хрвата наишло је на велико незадовољство у Бечу и Будимпешти, нарочито када је Хрватко-српска коалиција 1906. образовала владу. У жељи да онемогуће ту сарадњу, у Бечу су режирали оптужбу против српских политичара у Хрватској због њихове тобожње сарадње са Србијом и издаје државних интереса. Међутим, на тзв. велеиздајничком процесу 1909. такве оптужбе су оповргнуте, а Коалиција је наставила да влада у Хрватској до Првог свјетског рата.

Питања за ученике:

1. Какав је однос хрватских странака према српском питању у Хрватсој?
2. Које су најзначајније политичке странке у Хрватској?
3. Како је дошло до стварања Хрватко-српске коалиције?