Римска освајања у Италији (за 1. разред гимназије)

Повољан географски положај у средњој Италији оогућио је Риму да се развије у значајан привредни и културни центар, што је омогућило Римљанима да почну ширење територије своје државе. Освајање туђих земаља прихватили су патрицији и богати слој плебејаца који су приликом сваке ратне побједе стицали велики плијен, земљу, стоку и робове. И најсиромашнији плебејци су такође били заинтересовани за освајање јер су и они стицали парцеле земље одузете од покорених народа.

Током V вијека п.н.е. Римљани су ратовали са сусједним племенима и освојили од Етрураца доњи ток ријеке Тибра. Почетком IV вијека п.н.е. Римљани се сукобљавају са Галима из сјеверне Италије. Из тог рата са Галима остала је успомена и изрека да су “гуске спасиле Рим”. Наиме, приликом опсаде Рима, Гали су покушали да се прикраду браниоцима уз стрме капитолске падине, Један Гал је успио да се попне на врх, али су гуске из храма посвећеног богињи Јунони почеле гласно да гачу и тако пробудиле уснуле браниоце. Нападачи су одбијени, а затим се Гали повлаче из опсаде кад су им Римљани исплатили 1.000 фунти злата. Због страха од нових напада Гала, Рим је поново изграђен и добро утврђен са новим бедемима.

Средином IV вијека п.н.е. Римљани су протјерали из Лација ратничко племе Волска и склопили савез са латинским градовима. Међутим, савезници су због угњетавања дигли устанак и тражили да се један конзул и половина сенатора бира из реда Латина. Послије угушења устанка, латински савез је распуштен, а савезници потчињени Риму. Најтежи рат вођен је против Самнићана за плодну долину Кампаније. Са краћим прекидима тај рат је трајао око 40 година (од 327. до 290. године п.н.е.). Један од најтежих пораза који су Римљани доживјели у својој историји био је управо у рату са Самнићанима. У Каудинском кланцу Самнићани су опколили римску војску која се предала под срамним условима. Као посебан облик понижења, Самнићани су заробљене Римљане приморали да прођу испод јарма уз погрдне увреде. И поред тог пораза, Римљани су на крају успјели покорити Самнићане и приморали их да постану римски савезници.

Покоравањем Гала, Етрураца, Волска, самнићана и сабелских племена под римску власт је дошла сјевернаи средња Италија.

Послије освајања сјеверне и средње Италије Римљани су почели рат против Тарента, најмоћнијег града јужне Италије. Тарент је у помоћ позвао епирског краља Пира, који се радо одазвао, надајући се војним подвизима и ратном плијену. У прољеће 280. године п.н.е. Пир се појавио у Италији са војском од 50.000 пјешака, 3.000 коњаника и 20 ратних слонова. У првој бици код Хераклеје римска војска је поражена јер није знала да се бори против слонова. Послије те побједе Пиру су почели прилазити и неки бивши римски савезници, али су Латини остали вјерни Римљанима и зауставили његов продор ка самом Риму.

Сљедеће, 279. године п.н.е. Пир успијева у Апулији још једном да побиједи Римљане, али уз велике губитке. Послије те битке Пир је рекао: “Још једна оваква побједа и остаћу без војске.” Пир Римљанима нуди мир али га сенат одбија. Коначан обрачун између Римљана и Пира одиграо се 275. године п.н.е. у бици код Беневента. Римљани су извојевали побједу и стекли огроман ратни плијен, а Тарент је пао под власт Рима. Исте године римску власт признали су Самнити, Луканци и Брутији. Освајањем града Волсинија завршено је римско освајање Италије.

Питања за ученике:

1. Објасни како су “гуске спасиле Рим”.
2. Како су се Римљани односили према својим савезницима?
3. Објасни појам “Пирова побједа”.