Буржоаске револуције (за 1. разреде средњих стручних школа), други дио
Рат за независност и стварање САД-а
Друга половина XVIII вијека представља класичну епоху буржоаских револуција. Двије од њих, америчка и француска, задале су одлучујући ударац феудализму и омогућиле побједу капитализма и нових друштвених односа. Идеје револуције надахнуле су све либералне и демократске покрете тог доба, подигле ниво националне свијести, осјећања припадности и обавеза према општој добробити земље.
Током XVIII вијека Сјеверна Америка била је подијељена на колоније Енглеске, Француске и Шпаније, а највише пространства посједовала је Енглеска. Оправдање за постојање колонија Енглеска је налазила у томе што је Америку видјела као своју сировинску базу за њену индустрију, одакле је експлоатисала сировине које се нису могле лако произвести у Енглеској (шећер, пиринач, дуван, дрвена грађа, коже…). Такође, америчке колоније служиле су Енглеској за пласирање својих готових производа.
Узроци револуције лежали су у супротностима економских и политичких интереса метрополе и колонија. Почетак заоштравања односа био је у одлуци енглеског краља да колониистима уведе на неке артикле, које колонисти одбијају да плаћају. Краљ је 1770. године укинуо таксе осим оне на чај. Колоније су тражиле да буду равноправне са метрополом, а не у потчињеном положају. Директан повод за почетак отвореног сукоба била је тзв. Бостонска чајанка, када су колонисти у знак протеста 1773. бацили цијели товар чаја у море.
3. септембра 1774. године колонисти су у Филаделфији одржали прву скупштину (конгрес) свих колонија. Енглеске власти су прогласиле да је колонија Масачусетс у стању побуне и припремале су војну интервенцију. До првог оружаног сукоба дошло је у априлу 1775. године у Масачусетсу, а до августа те године отпор против енглеске власти захватио је и остале колоније. Тако је отпочео амерички Рат за независност (1775-1783). На другом конгресу колонија за војног команданта изабран је Џорџ Вашингтон.
Упоредо са борбама, конгрес је наставио са радом и 4. јула 1776. године усвојили су Декларацију о независности. Њен идејни творац био је Томас Џеферсон, а потписали су је сви посланици конгреса. На страну колониста биле су неке од европских држава, старих ривала Енглеске, као што су Француска, Шпанија и Холандија. Посљедња велика битка овог рата одиграла се код Јорктауна 1781. године. Енглеска је била потпуно поражена и мир је закључен у Версају 1783. по коме је призната независност америчких колонија.
Године 1787. САД су усвојиле устав, који се није много мијењао до данас. Према уставу, САД су биле конфедерација држава, са војском, царинама и финансијама које су биле заједничке. За првог предсједника изабран је Џорџ Вашингтон, у два мандата од 1789. до 1797. године, а трећи пут је одбио да се кандидује. У САД-у је усвојена тројна подјела власти, која ће постати образац и за друге државе када коначно побиједи принцип уставности: на законодавну (конгрес), извршну (предсједник и влада) и судску (независне судије).
Питања за ученике:
- Зашто је Енглеска спутавала развој колонија?
- Који су узроци Рата за независност, а који је догађај био директан повод?
- Који су резултати рата?
- Какво је уређење САД-а послије стицања независности?
17 0 komentara
Pogledao
Prisutan
prisutan ponovo
Prisutna
Prisutan
Prisutna
Prisutna
prisutna
Prisutan
Prisutan
Prisutan
Prisutan
Prisutan
prisutan
Prisutan
PRISUTAN
Preuzeo