Србија од 1903. до 1912. године (за 3. разред гимназије), први дио

Ненад Џабић

Србија од 1903. до 1912. године (за 3. разред гимназије), први дио

21 Aprila, 2020 Uncategorized 15

Мајски преврат 1903. године значио је пуно више од обичне династичке промјене: њиме је отворен пут ка завођењу парламентаризма и докрајчена владавина мањине ослоњене на двор и војску, уз честе промјене влада, државне ударе и општу политичку несигурност.

Успостављање парламентаризма значило је активирање политичких партија. Најзначајнија је остала Радикална странка Николе Пашића, а осим ње у политичком животу тадашње Србије учествују Самостална радикална странка, Либерална (која се поцијепала на Народну и Леиберално-демократку странку), Напредна странка, Српска сељачка слога и Српска социјалдемократска партија.

Династија Карађорђевића враћена је у земљу послије 45 година владвине династије Обреновић. Краљ Петар је стигао у Београд као 60-годишњак. Већ у позним годинама живота, носећи утиске из грађанских демократских земаља западне Европе, краљ Петар се опредијелио за парламентарно рјешење. То, али и његова скромност учврстили с његов положај и донијело велику популарност у народу.

С друге стране, у првим данима послије Мајског преврата постојао је проблем са официрима који су га извели, а који су одмах окружили новог краља, очекујући од њега нове и кључне положаје у војсци и држави. Међутим, краљ Петар није желио да буде марионета у њиховим рукама, иако је, на неки начин, њима “дуговао” краљевску круну. 1903. и 1906. године организовали су двије мање завјере које су брзо угушене.

Царински рат

Још од Тајне конвенције 1881. године, Србија се налазила у инфериорном економском и политичком положају у односу на моћну сусједну Аустроугарску. Почетком ХХ вијека сазрели су услови да се коначно ослободи тог економског притиска који је кочио не само развој индустрије већ и ограничавао слободу политичке и националне опредјељености.

Погодна прилика за то се пружила у љето 1905. усљед тзв. топовског питања (куповина топова од француског а не аустријског произвођача) и царинског савеза који је Србија постигла са Бугарском. Да би Србију приморала да промијени своје одлуке, Аустроугарска је, рачунајући да је дотадашњи српски извоз у преко 80% ишао преко ње, затворила своје границе за извоз и транспорт стоке и меса из Србије. На ову мјеру Србија је одговорила забраном увоза роба из Аустроугарске. Тако је крајем 1906. године започео царински рат.

Овај сукоб је изазвао тешку економску кризу у Србији, која је највише погодила трговце и сељаке произвођаче. Међутим, овај својеврсни рат имао је и позитивну страну, јер је мањак увозне индустријске робе подстакло развој домаће индустрије. Осим тога, од тада као конкурент аустријском, у Србију је продирао капитал из Француске, Енглеске и Белгије. Управо са овим државама су закључени низ трговачких уговора, и извоз српске робе у ове земље ишао је сад на југ, преко луке у Солуну. Послије петогодишњег царинског рата (1911) Србија је успјела одољети притиску и изаћи непоражена из тог сукоба. Разбијајући наметнуту блокаду, српска привреда је ударила темеље своје независности, а те промјене су се осјетиле и на политичком пољу. То се показало у току анексионе кризе 1908, а још и више у вријеме балканских ратова 1912. и 1913.

Осим тога, Србија се током царинског рата коначно опредјелила за страну Антанте, што је било у складу са њеним основним националним и економским интересима.

Питања за ученике:

  1. Које су позитивне посљедице Мајског преврата?
  2. Истражи и објасни популарност краља Петра.
  3. Узроци и посљедице царинског рата.

15 0 komentara

  1. Nikolina Teodosic kaže:

    prisutna

  2. Mihaela Topić kaže:

    Prisutna

  3. Nikolina Džabić kaže:

    Prisutna

  4. Marija Bardak kaže:

    Prisutna

  5. Anđela Spasojević kaže:

    Prisutna

  6. Andrej Dušanić kaže:

    Prisutan

  7. Milica Ćorić kaže:

    Prisutna

  8. Sanja Gojković kaže:

    Prisutna

  9. Tamara Mikač kaže:

    Prisutna

  10. Tea Grabovac kaže:

    Prisutna.

  11. Nađa Mandić kaže:

    Prisutna

  12. Dajana Radovanović kaže:

    Prisutna

  13. Olja kaže:

    Prisutna

  14. Ivona Lucanovic III5 kaže:

    Prisutna

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *