Градска библиотека у нашем граду сваке године обиљежава Дан матерњег језика у сарадњи са двије основне и нашом средњом школом. Ове године ученице гимназије (четврти и други разред) припремиле су краћа предавања о важности нашег језика и како га нарушавамо све чешћом употребом енглеских ријечи или емотикона (емоџија) умјесто ријечи у мобилној комуникацији. Било је говора и о тзв. „ошишаној латиници“ и како таква слова могу довести до забуне. Ања и Матеа говориле су о матерњем језику и у којој мјери је он дио нашег идентитета. Поменуле су неке најчешће енглеске ријечи које млади данас користе умјесто наших ријечи и пронашле су адекватне замјене за њих у нашем језику. Наташа и Ана су говориле о латиници у којој не користимо дијакритичке знакове (слова са квачицама) што може довести до потпуно другачијег значења рјечи, па су нам прочитале кратак шаљив дијалог који свједочи о томе. Душанка је на крају затворила тему са причом о емоџијима, односно знаковима који најчешће показују наша осјећања, а које често користимо умјесто ријечи. Она је нагласила колико употребом тих знакова можемо лако да сакријемо наша осјећања и да увијек дјелујемо расположено, срећно и весело.
Од 2000. године обиљежава се Међународни дан матерњег језика, који је одредио УНЕСКО на датум 21. фебруар као сјећање на студенте који су на тај дан 1952. године убијени у Даки у Источном Пакистану (Бангладеш) јер су протестовали што њихов матерњи језик није проглашен за званични. У свијету се говори више од 6000 језика, а лингвисти предвиђају да ће до краја 21. вијека више од половине тих језика изумријети.
