Дефиниција каже да је култура памћења симболичко насљеђе представљено у текстовима, церемонијама, споменицима, прославама, светим списима и другим медијима који служе као мнемотехнички покретачи значења која се односе на то шта се десило у прошлости. Када су културни радници почели да се баве овим појмом развила су се два мишљења зашто је памћење историје битно. Једни кажу да садашњост одређује наше разумијевање прошлости, а други да прошлост утиче на наше понашање у садашњости.
То је оно што можемо наћи на интернету о самом разумијевању термина култура памћења или култура сјећања. Шта то значи за нас, у пракси? То значи да смо као народ у прошлости пролазили кроз многа искушења, борбе, окупацију, тиранију… а задатак наше садашњости је да то никад не заборави. Нове генерације не смију да мисле да се то њих не тиче јер нису живјели тада, да су то нека прошла времена, да су то неки други људи. Сама чињеница да су ти догађаји у множини, говори нам да прошлост никад није само прошлост. Она увијек пријети да се понови, да нам буде близу, ближе него што мислимо.
Поред самих догађаја, историјских података, датума битака и слично ми не смијемо заборавити све оне људе којима се многи нису трудили да запамте имена. Задатак свих нас је да увијек имамо у својој свијести обичног сељака који је изгубио вола, њиву, жену, сина, живот… Задатак свих нас је да знамо колико људи је преживјело све страхоте и успјело да настави свој живот. Задатак свих нас је да његујемо сјећање на све њих преко разних извора: књижевности, ликовне умјетности, историје па и стастистике.
Ове године у нашој школи обиљежили смо Дане сјећања на жртве Првог и Другог свјетског рата, као и нашег Отаџбинског рата. Удружили су се професори српског језика, ликовне културе, вјеронауке и математике. Они су распоредили задатке ученицима који су један дужи период радили на обради ове теме кроз различите предмете. Тако смо добили једну изложбу паноа на којима су престављена књижевна дјела (поезија и проза) која се баве страдањима у ратовима, бомбардовање Београда и његових културних институција, страдање Српске православне цркве у ратовима и статистички подаци о жртвама у сва три рата.
Ученицима ово није била лака тема за обраду, али у животу не радимо само оно што је лако.
Они су свој дио његовања културе памћења одрадили, ред је на све нас да урадимо исто.
