Свијет између два свјетска рата (за 1. разред средњих стручних школа), други дио

Настанак и успон фашизма

Након Првог свјетског рата један од значајних симптома расула европске моћи састојао се у томе што се велики број европских нација супротставио демократији, бирајући или подржавајући личности и режиме који су водили у диктатуре.

Почевши од Италије, Мађарске, Пољске, Литваније, Португала, гдје су фашистички режими већ преузели власт и напокон Њемачке, гдје након доласка Хитлера на власт, фашистички режим добија свој највећи успон.

Италијанско друштво је након рата било оптерећено многим проблемима, као што су незапосленост демобилисаних бораца, биједа и глад те незадовољство владајућих кругова резултатима Версајске конференције. У таквим околностима у Италији се појавио покрет под називом фашизам (1919), који је присталице регрутовао из сиромашних слојева и редова незадовољне буржоазије. За вођу се наметнуо Бенито Мусолини, нудећи мир и рјешење нагомиланих проблема. Фашисти су 1922. године организовали масовни “марш на Рим” и преузели власт. Убрзо је Мусолини укинуо демократију у Италији, завео фашистичку диктатуру, са намјером да територијално прошири Италију.

Истовремено кад и у Италији, у Њемачкој је настала Националсоцијалистичка странка (скраћено нацисити) чији је вођа постао Адолф Хитлер. Своју шансу за јачање Хитлер је видио у политичкој и економској кризи која је Њемачку захватила 30-их година ХХ вијека. Инфлација у Њемачкој је изазивала огромно незадовољство, пад животног стандарда и заоштравала ситуацију јер су сви жељели брзо да изађу из кризе, а управо то је Хитлер и обећавао. Слиједећи Мусолинијев примјер из Италије, у јесен 1923. године Хитлер је покушао насилно да дође на власт, али је тај његов покушај пропао и завршио је у затвору. У затвору је написао Mein Kampf (Моја борба) у којој је разрадио програм за стварање једне велике империје која ће се звати Трећи Рајх.

Велика економска криза приближила је Хитлера власти, подржавали су га крупни индустријалци који су се бојали јачања радничког и комунистичког покрета, па је 1933. године постао канцелар (предсједник владе). Одмах након преузимања власти, Хитлер је уклонио политичке неистомишљенике (социјалисте, комунисте, демократе), јасно обиљежио политику према Јеврејима којима је Нирнбершким законима из 1935. одузео држављанство, а од 1933. отворени су заробљенички логори који су прерасли у концентрационе логоре.

На Далеком истоку је Јапан отпочео са све агресивнијом спољном политиком, која започиње доласком на власт новог цара Хирохита 1926. године. Интересна сфера Јапана био је Далеки исток који су жељели да претворе у своје колоније и сировинску базу за своју нараслу индустрију. Да би тај план остварио, Јапан ужурбано гради велику морнарицу, копнену војску и авијацију, и већ 1931. године осваја богату конеску провинцију Манџурију.

Прве агресије фашистичких држава

Италија, Јапан и Њемачка убрзано развијају своју војну индустрију и стварају јаке војске како би остварили своје освајачке циљеве и свијет преуредиле на новим основама.

Први у акцију ступа Јапан, који 1931. године осваја Манџурију, а у наредном периоду наставља са освајањем кинеске територије.

1935. године Италија је почела рат против Абисиније (Етиопије) и послије годину дана борби успјела да је освоји и прикључи свом царству. Друштво народа није имало моћи да заустави ове агресије и заштити независност чланица ове организације.

Потези Њемачке и Хитлера у срцу Европе имали су много важније и далекосежније посљедице по свјетски мир. Како би имао одријешене руке и да се не мора обазирати на међународно право и правила понашања, већ у октобру 1933. године Хитлер је извео Њемачку из Друштва народа. Отворено нарушавајући одредбе Версајског мира, 1936. године одлучује да Њемачкој поврати Сарску и Рурску област које су биле под контролом Француске и Белгије. Реакција европске јавности је била млака, што Хитлеру даје још више самопуздања да иде све даље. У марту 1938. године без отпора је прикључио Аустрију Трећем Рајху (тзв. аншлус). Исте године на ред долази и Чехословачка, тј. Судетска област у којој је живјела значајна њемачка национална мањина. Питање Судета одлучено је на Минхенској конференцији у септембру 1938. године. На њој су Хитлер, Мусолини, Чембрлејн (Енглеска) и Даладје (Француска) одлучили да овај дио Чехословачке припадне Њемачкој. Тако осакаћена Чехословачка је у марту 1939. године потпуно окупирана и ликвидирана са географске карте као независна држава.

Заједнички интерес Њемачке, Италије и Јапана о новом преуређењу свијета упућивао је ове државе да се чвршће повежу у јединствен блок. Тако је прво настао Антикоминтерна пакт (уперен против СССР-а) 1936. године. Он ће 1940. године прерасти у Тројни пакт када отворено прокламују освајање свијета и стварање новог свјетског поретка.

Да би избјегао судбину Њемачке из Првог свјетског рата када је рат водила на два фронта, Хитлер одлучује да се споразуми са Стаљином, тј. са СССр-ом. У сам освит Другог свјетског рата сензационално је одјекнула вијест да су Њемачка и СССР постигле споразум о ненападању, у августу 1939. Тиме је Хитлер добио слободу дјеловања, без бојазни да ће се у рат умијешати СССР док се он буде обрачунавао са Пољском и са земљама западне Европе.

Једна од “епизода” која је такође обиљежила увод у нови свјетски обрачун био је грађански рат у Шпанији од 1936. до 1939. године. У тај унутар шпански рат мијешале су се европске силе, у првом реду Италија и Њемачка чији је ангажман у том рату пресудно утицао побједи фашизма и у Шпанији, и устоличењу Франциска Франка.

Наведени догађаји током 30-их година ХХ вијека битно су предодредили будуће догађаје, који су неповратно ишли ка новом свјетском рату.

Питања за ученике:

1. Објасните прилике у Италији које су изњедриле фашизам.
2. Ко је подржао Хитлера у његовом доласку на власт? Шта су нацисти предузели по преузимању власти?
3. Који су интереси зближили Њемачку, Италију и Јапан?
4. Које су биле прве агресије фашистичких држава?