Постоји неколико облика кретања воде у морима и океанима, а то су:

• ТАЛАСИ
• МОРСКЕ СТРУЈЕ
• ПЛИМА И ОСЕКА

Таласи

Таласи су привидно кретање морске воде на њеној површини при чему се честице воде не премјештају већ само описују пун круг. на примјер, чамац или неки други пловећи објекат се због тога помјера према горе, доле, десно или лијево углавном не мијењајући свој положај. Таласи су најчешће изазвани вјетром.

Код сваког таласа се разликују сљедећи елементи:

• висина таласа
• дужина таласа
• брзина таласа
• таласна периода

Слика изнад приказује главне елементе таласа, висину и дужину. Висина таласа је вертикално растојање између врха таласног бријега и таласне удолине. Дужина таласа је хоризонтално растојање између врхова два сусједна таласна бријега. На великим воденим површинама таласи су углавном високи неколико метара, од 3-5, али понекад она може износити и преко 20 м. Дужина таласа је у просјеку око 100 м, а може бити и доста већа. Брзина таласа је пут који таласни облик (нпр врх таласног бријега) ”пређе” у јединици времена. Таласна периода је вријеме које је потрбно да водене честице у таласу направе круг. Орбитално кретање морске воде у обалном подручју се деформише због мање дубине и препрека на које таласање воде наилази. Тада се орбитално кретање воде претвара у хоризонтално. Цунами је јапански, али и општеприхваћени назив за таласе који настају због субмаринских потреса или вулканских ерупција. То су веома брзи таласи који великом снагом ”ударају” обално подручје и наносе велику штету и односе многобројне животе. Погледајте видео…

Морске струје

Морске струје су кретање морске воде изазвано разним силама. Најчешће су то трење ваздуха о водену површину, неједнако загријавање и различит салинитет морске воде, нагиб нивоа воде и сл. Морске струје се крећу у одређеном правцу и у облику појасева различите ширине. Подсјећају на ”ријеке” на површини мора. Разликују се сталне (дрифтови) од периодичних струја, као и топле од хладних. Топле морске струје полазе из простора мањих, ка просторима већих географских ширина, а хладне обрнуто, што је условљено глобалним размјештајем топлоте на планети. Морске струје у неким дијеловима свијета имају велики значај у животу људи, са позитивним или негативним утицајем.

Најпознатија струја је топла Голфска струја. Настаје у Мексичком заливу и прелази сјеверним дијелом Атлантика до западних и дијела обале на сјеверу Европе. Из разлога што је топла струја која долази у простор већих географских ширина, представља важан климатски фактор ових европских регија (*присјетите се климатских фактора и климе Западне Европе). неке од познатијих струја су и Курашио и Ојашио, Лабрадорска, Бенгуелска, Калифорнијска, Аљаска, Циркумантарктичка и др.

Плима и осека (морска доба)

Плима и осека су повремено издизање и спуштање површине мора. За вријеме плиме море ”плави” дијелове копна јер се ниво мора издиже. Осека је спуштање нивоа мора и повлачење са обале. У различитим дијеловима свијета амплитуда морских доба је веома различита. Она представља вертикално растојање између максималног нивоа мора у вријеме плиме и минималног нивоа мора у вријеме осеке. На примјер, најмању амплитуду морских доба има Црно море са око 15 цм, док залив Фанди на истоку Канаде (између Мејна-САД и Нове Шкотске) има амплитуду од 16 м.

https://www.zanimljivageografija.com/geografija/zaliv-fandi-dom-poslednjih-pravih-kitova-i-najveceg-plimskog-talasa/310

Морска доба настају под утицајем привлачних сила Мјесеца и Сунца, центрифугалне и центрипеталне силе Земље (плимотворне силе). Ипак, највећи утицај има гравитација Мјесеца, који је доста мањи од Сунца, али и много ближи Земљи. Плима (зенитална) се појављује у мјестима у којима је Мјесец у кулминацији, али и на супротној страни Земље због њене ротације (надирна). Осека се јавља у мјестима која су по 90 степени географске дужине удаљена од мјеста у којима се јавља плима. Такође, највиша плима и најнижа осека су у вријеме сизигија, док је најнижа плима у вријеме квадратура Мјесеца (погледати слике 122. и 123. на стр. 158).

Несумњиво је да морска доба имају за човјека велики, али и планетарни значај. На примјер, замислите брод који чека плимски талас да уплови у естуарско ушће неке ријеке на коме се налази лука или плимску електрану која производи огромну количину електричне енергије…. О планетарном значају плиме и осеке прочитајте нека схватања до којих ћете доћи путем линка, па просудите сами.

• http://www.nationalgeographic.rs/vesti/13861-sta-bi-se-dogodilo-kada-bi-prestalo-smenjivanje-plime-i-oseke.html

Питања:

1. Наведи облике кретања морске воде?
2. Шта су таласи, наведи елементе таласа?
3. Шта је и како настаје цунами?
4. Шта је таласна амплитуда?
5. Како настају морске струје, наведи неке од познатијих?
6. Шта називамо морским добима?
7. Које силе изазивају појаву морских доба?
8. Објасни значај кретања морске воде о којима си учио?