Прошли чланак је обухватио географска обиљежја Приморске Хрватске. Видјели смо које области припадају приморју Хрватске, описали њихове физичко-географске и друштвено-географскеа одлике (присјети се). Ова тема се односи на планинско-котлински (горски) дио ове, нама сусједне, државе и на њен перипанонски простор (перипанонски- ободни, рубни дио Панонске низије). У горском простору се налази Лика, док су перипанонске субрегије Банија и Кордун. Све оне су, у доба Војне Крајине, биле насељаване српским становништвом.

• 

• 

• 

Лика

Област Лика је смјештена у западном дијелу Хрватске, између планина Велике и Мале Капеле, Пљешевице и Велебита, а њени западни дијелови су доста близу морској обали. То је пространа котлина веће надморске висине. По њеном дну су ”разбацана” кречњачка узвишења која раздвајају већи број крашких поља: Крбавско, Кореничко, Лапачко, Мазинско…

Због карбонатне грађе није развијена површинска ријечна мрежа, осим по дну поља, гдје се једино јављају стални водотоци. Неколико ријека су понорнице, а најпознатије су Лика и Гацка. На сјевероистоку Лике, на ријеци Корани, се ”поредало” 16 ријечно-крашких језера која, са околним простором, чине један од најљепших националних паркова у региону, а вјероватно и Европи- Плитвице.

Клима Лике је доста оштра са свјежим љетима и хладним зимама са пуно снијежних падавина. Планине, а нарочито Велебит, због близине мора примају велику количину падавина. Лику, као котлински простор, карактеричу и честе магле.

Лика оскудјева плодним земљиштем осим по дну неких крашких поља.

Ова област има одређено рудно богатство: боксит, гипс и барит, па оно, са шумским покривачем и пашњацима, чини главнину природног потенцијала регије.

У уводу сам поменуо да области које су у наслову кроз историју знатно насељава српско становништво. Срби Лику насељавају у вријеме турског освајања Босне и продором Турака у Лику, који ту Србе насељавају као спахијску рају и помоћну војску. Добар дио Срба насељавају хрватски великани Франкопани и Зрински, те аустријске власти због потребе одбране границе од упада Турака. Највише Срба је досељено са успостављањем Војне Крајине у којој су им била гарантована одређена права.

Лика је данас ријетко насељена и привредно неразвијена област. Вијековима је она била емиграцијско подручје. Са простора Лике родом је чувени српски научник и проналазач Никола Тесла. Насеља су мала и концентрисана по ободима поља. Највеће градско насеље и центар области је Госпић.

• 

• 

• 

https://www.youtube.com/watch?v=XMs3zS__fIc

Кордун и Банија (Бановина)

Ове двије цјелине имају перипанонска обиљежја и у њима се додирују планинска са панонском области која је сјеверније.

Кордун је углавном карбонатне грађе, али са релативно добро развијеном ријечном мрежом. Обухвата сливове Мрежнице и Коране, које отичу ка сјеверу. Добро је покривем шумом и са мало плодног тла. Рудно богатство се везује за Петрову гору. Главни центар је град Слуњ.

Банија је плоднија регија у сливовима Глине, Купе и Уне. У поређењу са Кордумом, Банија је плоднија и са више шума. То је воћарско и ратарско подручје. У њеном средишту је Зрињска Гора. Већина становништва је сеоска, а главни центар је град Слуњ. Као што је случај и са Ликом, ове области Срби насељавају у доба Војне Крајине. Главни центар Баније је град Глина.

• 

• 

Питања за понављање (задаћа)

• Која географска област обухвата највећи дио планинско-котлинске Хрватске?
• Која од наведених планина које окружују Лику је проглашена националним парком?
• Наведи имена крашких поља Лике, њих 5?
• На којој ријеци се налазе Плитвичка језера?
• Због чега је Лика вијековима била емиграцијско подручје?
• Које области Хрватске чине њен перипанонски простор?
• Којим природним ресурсима располажу Лика, Кордун и Банија?
• Објасни процес насељавања Срба у области из наслова лекције?
• Који градови су центри Баније и Кордуна , а који Лике?
• Који српски великан је рођен у Лици, за шта је он заслужан?