Кроз прошли чланак смо се упознали са појмом ријеке. Било је ријечи о томе шта називамо ријеком, извору и ушћу, обалама ријеке, дијеловима ријечног тока, типовима ријека, ријечном систему и ријечној мрежи, сливовима и развођима… (присјетите се значења ових појмова).

Када се говори о хидролошким карактеристикама ријека, ту се, прије свега, мисли на ријечне режиме, водостај и протицај. Ове карактеристике ријека увелико зависе од климатских прилика сливног подручја (падавине- њихова количина и распоред), рељефа са нагибима терена, геолошким саставом терена, земљишта, вегетације… То су главни физичкогеографски фактори који условљавају специфичност хидролошких карактеристика било које ријеке. Међутим, битни су и облик и величина сливног подручја, али и антропогени фактор- утицај човјека. Човјек на ове особине ријека прије свега утиче изградњом хидроакумулација (изградњом брана на ријекама), сјечом шумског погривача, изградњом мелиорационих система (канала за наводњавање и одводњавање) у аграрним областима итд.

• 

• 

• 

Водостај и водостање

Водостај је податак који се односи на висину воде у ријечном кориту. Исказује су нумерички, у цм. Његова висина се одређује посматрањем нивоа воде на водомјерним летвама, док се на важнијим станицама постављају лимнографи– уређаји који током 24 сата аутоматски биљеже вриједност водостаја и његове промјене. Хидрометеоролошки заводи организују свакога дана , у 7 сати и 30 минута, осматрање водостаја и уношење података у књигу водомјера. Стање водостаја у то вријеме се назива дневни водостај, а на основу њих се добију вриједности мјесечних и годишњих водостаја.

У хидрологији се често користи и термин водостање који се често погрешно поистовјећује са водостајем, а подразумјева колебање водостаја у току одређеног периода.

Подаци о водостају неке ријеке за период од једне године не могу пружити тачну слику о стварној карактеристици те ријеке. Промјене у водостају се дешавају из године у годину. За тачнију представу о карактеру водостаја ријеке морају се сагледати подаци за период од најмање двадесет година. Ти подаци онда прецизније говоре о максималним, минималним и просјечним вриједностима водостаја, али и о периоду у коме се јављају и дужини времена трајања.

Протицај

Протицај је друга битна особина ријека која одређује њихове карактеристике. То је количина воде која протекне кроз овлажени профил (погледај слику 132 на стр. 172) у ријечном кориту у јединици времена, а изражава се у м3/секунди или л/с ( запремина од 1 м3 воде је једнака 1000 литара).

Сви поменути фактори који условљавају водостај воде у ријечном кориту, утичу и њен протицај. Ове двије величине су међусобно условљене. Раст водостаја подразумијева повећање протицаја и обрнуто.

Највећу површину слива на свијету (близу 7 мил. км2) има ријека Амазон и њен протицај на ушћу износи у просјеку око 175 000 м3/с, док Сава на ушћу у Дунав има у просјеку протицај од 1600 м3/с.

• 

• 

• 

Ријечни режими

Под ријечним режимима подразумјевамо начин храњења водотока/ријеке водом. Пошто извор воде која храни ријеку може бити различит: кишница, сњежница (отопљени снијег), сочница (отопљени лед) или њихова комбинација, ријеке имају различите ријечне режиме. Још увијек није постигнута јединствена дефиниција ријечних режима, па се према њима ријеке класификују на различите начине. Најучесталија класификација ријечних режима би била сљедећа: нивални или сњежни режим- имају ријеке које највише воде добију од отопљеног снијега (нпр, ријеке Алпа); плувијални или кишни режим имају ријеке које воду током године добијају од кишних падавина (нпр. ријеке екваторијалног појаса); глацијални или леднички режим- имају ријеке које се хране водом од отопљеног леда (нпр. ријеке субполарних области) и комбиновани режими- нивално-плувијални и плувијално-нивални (у зависности какво је поријекло већег дијела воде која гради ријеку), какве имају највећи број ријека на свијету.

Познавање ријечних режима је важно за њихово искориштавање у енергетици, саобраћају, наводњавању, пољопривреди…

• 

• 

Кориштење и загађивање ријека

Вода, самим тим и ријеке, има веома велику улогу у животу људи. Ријеке су од изузетног значаја у енергетици, водоснабдијевању, саобраћају, пољопривреди, индустрији, риболову, рекреацији итд. Из тог разлога у већини земаља у свијету се јавила велика потрошња воде и интензивно загађивање ријека.

”Криза воде” је посљедица начина њеног искориштавања од стране човјека, што може оставити велике посљедице на свијет у цјелини. Искориштавањем ријека воде могу постати отпадне, тј загађене. Сваки загађивач има карактеристичан начин загађивања ријека. Хемијска средства која се користе у пољопривреди су токсична у води и убијају живи свијет ријека, али и угрожавају здравље човјека. Један од најчешћих загађивача су феноли, поријеклом из дестилације дрвета и од катрана из каменог угља. Неке индустријске отпадне воде имају смањен ниво кисеоника. Неке од штетних материја у ријечној води су и: нафта, амонијак, сумпорводоник, тешки метали….. Ријеке се могу и термички ”загадити”, имати радиоактивно загађење или загадити комуналним водама.

Важно је истаћи да се ријечна вода може и пречишћавати. Процес природног пречишћавања називамо аутопурификација. Међутим, отпадне воде се пречишћавају и механички, хемијски, физичко-хемијски и биолошки.

Према квалитету воде у свијету се издвајају четири класе у које се сврставају ријеке након извршене физичко-хемијске, биолошке и бактериолошке анализе воде. У прву класу спадају природне и незагађене воде богате кисеоником. Другу класу ријека чине оне које су у природном стању и погодне за купање и водоснабдијевање, али уз одређену технолошку обраду. У трећој класи су ријеке које се користе у наводњавању и индустрији, али је неисплативо технолошко дјеловање које би их учинило погодним за водоснабдијевање. У четвртој класи су ријеке загађене преко максимално дозвољене концентрације, неупотребљиве, осим у саобраћају и хидроенергетици. Ријеке различитих класа насељава карактеристичан живи свијет, а загађене ријеке су готово без њега. Такође, вода загађених ријека има специфичан мирис и боју, а у води или на дну корита су различити отпадни материјали.

• 

• 

• 

Питања за понављање (задаћа):

1. Које су основне хидролошке карактеристике ријека?
2. Шта је водостај, а шта водостање?
3. Шта показује и како се исказује протицај ријеке?
4. Истражи на интернету- Које ријеке БиХ имају највећи протицај?
5. Од којих фактора зависе протицај и водостај ријеке?
6. Шта нам показује ријечни режим?
7. Покушај одредити, посматрајући карту, какве режиме имају ријеке Конго, Сјеверна Двина, Рона и Ин (Аустрија)?
8. Посматрајући илустрацију онечишћавање воде, напиши начине на које се вода загађује?
9. Шта је аутопурификација?
10. Које врсте рибе можемо наћи у ријекама прве класе (по квалитету воде у њима)?