ЈЕЗЕРА (1. гим.)

У протеклих неколико часова смо говорили о водама на копну, прије свега подземним водама и ријекама. Упознали смо се са њиховим постанком, поријеклом њихове воде, њиховим особинама, типовима, значајем, начинима загађивања и указали на потребу њихове заштите. Језера, за разлику од ријека, спадају у површинске копнене стајаће воде. Веома су распрострањени хидролошки објекти, присутни готово у свим климатима и на различитим надморским висинама. Број језера у свијету је тешко одредити. Многа од њих су ”сакривена” у областима које су негостољубиве за човјека. Језера имају и еволуцијски карактер, док једна постају друга нестају. Језера дефинишемо као површинске акумулације воде које испуњавају удубљења (депресије), а немају везу са морем и релативно су великих димензија. Према некима, све акумулације са површином већом од једног хектара сврставамо у језера. Процјењује се да укупна површина језера на Земљи износи око 2,7 милиона км2. Постоји и географска научна дисциплина која, као дио хидрологије, проучава језера- то је лимнологија (грч. limne-језеро, logos- наука). Међусобно се језера могу веома разликовати: по постанку, морфометријски (облику и величини- површини, дубини, запремини, дужини, ширини, дужини обале…), особинама воде и живом свијету. По свим обиљежјима могу се издвојити језера која стављамо на прво мјесто, као репрезенте. Тако, по површини највеће је Каспијско језеро, по дубини- најдубље је Бајкалско језеро, по дужини обале то су Велика америчка језера….

Класификација језера

Подјела или класификација језера се врши на сљедећи начин: прво, прма генези (настанку) разликују се природна и вјештачка језера. Природна језера су настала природним процесом, без уплитања човјека, а друга под његовим утицајем. Сва природна језера се дијеле на неколико типова:

Тектонска језера– су створена тектонским покретима при чему су настала удубљења- спуштени дијелови земљине коре, испуњена водом. Настала су дуж расједа и обухватају неколико подтипова језера: реликтна језера– настала су као остаци некадашњих мора (нпр. Каспијско језеро), вулканска језера– настала у кратерима угашених вулкана нпр. Кратеско језеро), урвинска (урниска) језера– настају обрушавање већог дијела узвишења у долину чиме се прегради водоток (нпр. Сареско језеро на Памиру)

Ерозивна језера– су настала усљед ерозивног рада различитих геоморфолошких агенаса: ледника, вјетрова и ријека. Стога се и разликују следеће врсте ерозивних језера: Ледничка ерозивна језера– настала су у преиздубљеним дијеловима циркова и валова (присјети се термина валов и цирк у лекцији о глацијалним облицима рељефа!). У народу су позната под називом ”горске очи”. Срећу се у планинским просторима који су некада у прошлости били захваћени глацијацијом. Таква су нпр. Велико и Мало црно језеро на Дурмитору …. Ријечна ерозивна језера су њихови напуштени меандри- мртваје (стараче). Једно од познатијих је Обедска бара крај Саве у Срему, Засавица, Царска бара… У крашким просторима, у удубљењима (присјети се површинских крашких облика рељефа!), се формирају крашка језера. Могу се наћи и у пећинама. Највеће језеро Балкана, Скадарско језеро, је крашко. Врсти ерозивних језера припадају и еолска ерозивна језера која настају у вјетром преиздуваним пјесковитим просторима. У Африци их називају шотови (обично су слана језера), а има их и у Аустралији и Азији. На нашим просторима позната су војвођанска језера: Палићко, Крваво, Лудашко и Слано.

Трећу врсту природних језера чине акумулативна језера. За разлику од ерозивних, настају усљед акумулације материјала које носе ледници, ријеке, вјетрови… Ледничка акумулативна језера се формирају у терминалним басенима у зони отапања ледника. Такво је нпр. Бледско језеро или језера сјеверне Италије: Комо, Гарда, Мађоре… На ријекама може доћи до таложења седре (калцијум карбонат) на брзацима или слаповима, па настају ријечна акумулативна језера. Таква језера су на Пливи или још познатија Плитвичка језера. У ову групу спадају и зоогена и акумулативна еолска језера која су рјеђа у простору.

Вјештачка језера– настају на водотоцима због подизања брана или превођењем воде у слободан простор. Према подацима њихова укупна површина је око 700 000 км2. Највеће по површини је језеро Волта у Гани, а по запремини Братско језеро на Ангари у Русији. У РС је највеће Билећко језеро на Требишњици.

У односу на ниво мора, ниво воде у језеру може бити нижи. Такву појаву називамо депресијом. Најдубља депресија у свијету је Мртво море- језеро између Израела и Јордана. Ако је дно језера испод, а површина језера изнад нивоа мора, такву појаву називамо криптодепресијом.

Језера могу имати само ријеке притоке, а могу осим притока имати и отоке. Језера са једном или више притока називамо уворним језерима (нпр. Каспијско, Аралско….), док она са отоком називамо проточним језерима.

Језера су углавном богата живим свијетом. У многим језерима, због дугог раздобља развоја као самосталних водених басена развио се специфичан, ендемски или реликтни живи свијет. У језерима се могу срести планктони, нектони и бентоси (присјети се тих појмова из лекције о Свјетском мору!). Према садржају храњивих материја језера се дијеле на: еутрофна– богата храњивим материјама, олиготрофна– слабије богата храњивим материјама и дистрофна– језера сиромашна храњивим материјама.

Значај и заштита језера

Многа језера имају велики привредни значај. Људи их користе за водоснабдијевања, енергетику, саобраћај, рекреацију, риболов, одбрану од поплава… Одвијање саобраћаја је најинтензивније на Великим америчким и Каспијском језеру. на обалама језера су никли и неки вишемилионски познати градови, нпр. Чикаго. На језерима се добро развија излетнички, спортско-манифестациони и наутички туризам. Због искориштавања, многа језера су све више угрожена. Током 20. вијека Аралско језеро губи своју воду па му се и површина убрзано смањује. Због тога је оно најбољи примјер штетног утицаја човјека на језера, али и велике еколошке катастрофе у овом дијелу свијета. Разлог је интензивно кориштење вода његових притока у пољопривреди, на сушним равницама Туранске низије. У неким језерима важан фактор загађења је нафта која се вади са његовог дна и транспортује до мјеста прераде. Такође, то су и насеља и њихове комуналне и индустријске воде.

Задаци за САМОСТАЛАН рад:

  1. Шта су језера?
  2. Објасни подјелу језера према настанку?
  3. На географској карти пронађи тектонска језера Источне Африке и одреди којим државама припадају.
  4. Према наведеној класификацији пронађите по примјер бар једног језера у БиХ, бар за оне врсте које се јављају на простору наше државе.
  5. Напишите неке занимљивости о језеру које сте ви посјетили.

16 Replies to “ЈЕЗЕРА (1. гим.)”

Odgovori na Ана Марковић Poništi odgovor

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *