У протеклих неколико часова смо говорили о водама на копну, прије свега подземним водама и ријекама. Упознали смо се са њиховим постанком, поријеклом њихове воде, њиховим особинама, типовима, значајем, начинима загађивања и указали на потребу њихове заштите. Језера, за разлику од ријека, спадају у површинске копнене стајаће воде. Веома су распрострањени хидролошки објекти, присутни готово у свим климатима и на различитим надморским висинама. Број језера у свијету је тешко одредити. Многа од њих су ”сакривена” у областима које су негостољубиве за човјека. Језера имају и еволуцијски карактер, док једна постају друга нестају. Језера дефинишемо као површинске акумулације воде које испуњавају удубљења (депресије), а немају везу са морем и релативно су великих димензија. Према некима, све акумулације са површином већом од једног хектара сврставамо у језера. Процјењује се да укупна површина језера на Земљи износи око 2,7 милиона км2. Постоји и географска научна дисциплина која, као дио хидрологије, проучава језера- то је лимнологија (грч. limne-језеро, logos- наука). Међусобно се језера могу веома разликовати: по постанку, морфометријски (облику и величини- површини, дубини, запремини, дужини, ширини, дужини обале…), особинама воде и живом свијету. По свим обиљежјима могу се издвојити језера која стављамо на прво мјесто, као репрезенте. Тако, по површини највеће је Каспијско језеро, по дубини- најдубље је Бајкалско језеро, по дужини обале то су Велика америчка језера….
Класификација језера
Подјела или класификација језера се врши на сљедећи начин: прво, прма генези (настанку) разликују се природна и вјештачка језера. Природна језера су настала природним процесом, без уплитања човјека, а друга под његовим утицајем. Сва природна језера се дијеле на неколико типова:
Тектонска језера– су створена тектонским покретима при чему су настала удубљења- спуштени дијелови земљине коре, испуњена водом. Настала су дуж расједа и обухватају неколико подтипова језера: реликтна језера– настала су као остаци некадашњих мора (нпр. Каспијско језеро), вулканска језера– настала у кратерима угашених вулкана нпр. Кратеско језеро), урвинска (урниска) језера– настају обрушавање већог дијела узвишења у долину чиме се прегради водоток (нпр. Сареско језеро на Памиру)
Ерозивна језера– су настала усљед ерозивног рада различитих геоморфолошких агенаса: ледника, вјетрова и ријека. Стога се и разликују следеће врсте ерозивних језера: Ледничка ерозивна језера– настала су у преиздубљеним дијеловима циркова и валова (присјети се термина валов и цирк у лекцији о глацијалним облицима рељефа!). У народу су позната под називом ”горске очи”. Срећу се у планинским просторима који су некада у прошлости били захваћени глацијацијом. Таква су нпр. Велико и Мало црно језеро на Дурмитору …. Ријечна ерозивна језера су њихови напуштени меандри- мртваје (стараче). Једно од познатијих је Обедска бара крај Саве у Срему, Засавица, Царска бара… У крашким просторима, у удубљењима (присјети се површинских крашких облика рељефа!), се формирају крашка језера. Могу се наћи и у пећинама. Највеће језеро Балкана, Скадарско језеро, је крашко. Врсти ерозивних језера припадају и еолска ерозивна језера која настају у вјетром преиздуваним пјесковитим просторима. У Африци их називају шотови (обично су слана језера), а има их и у Аустралији и Азији. На нашим просторима позната су војвођанска језера: Палићко, Крваво, Лудашко и Слано.
Обедска бара
(мртваја)Палићко
(еолско)Скадарско
(крашко)Црно (ледничко) Засавица
(мртваја)
Трећу врсту природних језера чине акумулативна језера. За разлику од ерозивних, настају усљед акумулације материјала које носе ледници, ријеке, вјетрови… Ледничка акумулативна језера се формирају у терминалним басенима у зони отапања ледника. Такво је нпр. Бледско језеро или језера сјеверне Италије: Комо, Гарда, Мађоре… На ријекама може доћи до таложења седре (калцијум карбонат) на брзацима или слаповима, па настају ријечна акумулативна језера. Таква језера су на Пливи или још познатија Плитвичка језера. У ову групу спадају и зоогена и акумулативна еолска језера која су рјеђа у простору.
Бледско
(ледничко)Плитвице
(ријечно)
Вјештачка језера– настају на водотоцима због подизања брана или превођењем воде у слободан простор. Према подацима њихова укупна површина је око 700 000 км2. Највеће по површини је језеро Волта у Гани, а по запремини Братско језеро на Ангари у Русији. У РС је највеће Билећко језеро на Требишњици.
Билећко Волта
У односу на ниво мора, ниво воде у језеру може бити нижи. Такву појаву називамо депресијом. Најдубља депресија у свијету је Мртво море- језеро између Израела и Јордана. Ако је дно језера испод, а површина језера изнад нивоа мора, такву појаву називамо криптодепресијом.
Језера могу имати само ријеке притоке, а могу осим притока имати и отоке. Језера са једном или више притока називамо уворним језерима (нпр. Каспијско, Аралско….), док она са отоком називамо проточним језерима.
Језера су углавном богата живим свијетом. У многим језерима, због дугог раздобља развоја као самосталних водених басена развио се специфичан, ендемски или реликтни живи свијет. У језерима се могу срести планктони, нектони и бентоси (присјети се тих појмова из лекције о Свјетском мору!). Према садржају храњивих материја језера се дијеле на: еутрофна– богата храњивим материјама, олиготрофна– слабије богата храњивим материјама и дистрофна– језера сиромашна храњивим материјама.
Значај и заштита језера
Многа језера имају велики привредни значај. Људи их користе за водоснабдијевања, енергетику, саобраћај, рекреацију, риболов, одбрану од поплава… Одвијање саобраћаја је најинтензивније на Великим америчким и Каспијском језеру. на обалама језера су никли и неки вишемилионски познати градови, нпр. Чикаго. На језерима се добро развија излетнички, спортско-манифестациони и наутички туризам. Због искориштавања, многа језера су све више угрожена. Током 20. вијека Аралско језеро губи своју воду па му се и површина убрзано смањује. Због тога је оно најбољи примјер штетног утицаја човјека на језера, али и велике еколошке катастрофе у овом дијелу свијета. Разлог је интензивно кориштење вода његових притока у пољопривреди, на сушним равницама Туранске низије. У неким језерима важан фактор загађења је нафта која се вади са његовог дна и транспортује до мјеста прераде. Такође, то су и насеља и њихове комуналне и индустријске воде.
Задаци за САМОСТАЛАН рад:
- Шта су језера?
- Објасни подјелу језера према настанку?
- На географској карти пронађи тектонска језера Источне Африке и одреди којим државама припадају.
- Према наведеној класификацији пронађите по примјер бар једног језера у БиХ, бар за оне врсте које се јављају на простору наше државе.
- Напишите неке занимљивости о језеру које сте ви посјетили.
16 Replies to “ЈЕЗЕРА (1. гим.)”
prisutna
Prisutna
Prisutna
Prisutna
Prisutan
Prisutna
Присутна.
Prisutan
Александар
Присутна
Prisutna
Prisutna
Sanja Djekic
Prisutna
Присутна
Prisutna.
Prisutna