Овим садржајем настављамо причу о факторима међудржавне и међународне сарадње и повезивања. Ако се присјетимо, прошли пут су поменути културолочки, етнодемографски и геополитички фактори, што значи да је било ријечи о историјско-географском и политичко-географском развоју простора Западног Балкана, размјештају и односима етничких група (нагласак на Србима), политичким и националним аспирацијама (значење ријечи аспирација сте, надам се, пронашли- полагање права на нешто или тежња ка нечему, претензија…), културолошким особеностима простора, политичким приликама, утицајима међународних организација и глобализације и значају формирања трансграничних економских региона. За међународну сарадњу, нарочито у оквиру Балканског полуострва, велики значај имају и ови, у наслову поменути фактори.

Економска повезаност

У економском погледу бивша СФРЈ и њене социјалистичке републике, је имала комплементарну привреду. Производне погоне широм тадашње државе је карактерисала технолошка повезаност. Најбољи примјер је тешка индустрија (металургија) Зенице, која је била основа највећем дијелу металопрерађивачке индустрије у републикама тадашње Југославије. Исто тако, за потребе аутомобилске индустрије у Крагујевцу, дијелови су се производили у фабрикама свих других република. Из тог разлога, новонастале државе са постојећим привредним капацитетима које су наслиједиле из некадашње заједничке државе, шансу економског развоја морају тражити у међусобној сарадњи и регионалном повезивању, јачати своје економије и тако са ојачаних позиција стварати значајније везе са земљама Европске уније.

Инфраструктурне карактеристике

Од инфраструктурних веза највећи значај имају друмске саобраћајнице. У том погледу предњачи дио међународног коридора 10, који из правца словеније, преко панонске Хрватске води ка Србији и Београду, те даље ка југу и Македонији и Бугарској. То је, једним дијелом, некадашњи ауто-пут ”братства и јединства”.

Паралелно са њим је изграђена и жељезничка пруга. Инфраструктурне везе су значајне за одвијање саобраћаја, али и за снабдијевање енергијом. Енергетска инфраструктура и транспортна мрежа је интегрисана у европску мрежу и има одређен значај и за простор ЕУ. Сарадња у овим областима у последње вријеме је добрим дијелом унапређена.

Од десет паневропских саобраћајних коридора утврђених Конференцијом на Криту 1994. за Западни Балкан су нарочито важна четири: 5, 7 (пловни пут Дунавом), 8 и 10. Уз финансијску помоћ фондова Европске уније на поменутим коридорима увелико се ради на изградњи ауто-путева, улаже се у жељезничку инфраструктуру, повећавају се капацитети ријечних, ваздуплоховних и морских лука, ради се на изградњи и уређењу граничних прелаза….

• 

• 

• 

• 

• 

То значи да у региону долази до интегрисања саобраћајног система. Важно је поменути и велики значај нафтовода и гасовода којима се допремају ови енергенти важни за развој нафтне и хемијске индустрије у БиХ, Хрватској и Србији. У неким пограничним подручјима, на ријечним токовима су изграђене хидроцентрале, па постоји извјесна сарадња међу сусједним државама у погледу производње и дистрибуције електричне енергије. У неким просторима се ради и о сарадњи у водоснабдијевању, нпр. Дубровника из система Требишњице или Херцег Новог из сусједне Хрватске. Кроз пројекат ”Партнерство за мир” долази до трансформације војних система са циљем прикључивања НАТО пакту. Туристичка инфраструктура се најбрже развија у приморским дијеловима Хрватске и Црне Горе, на планинам Србије, Словеније, БиХ и Црне Горе, у бањским локалитетима, националним парковима, природним резерватима….

• 

• 

• 

• 

• 

• 

Трговински односи и спољнотрговинска размјена у региону

Ако се посматра извоз роба са простора земаља Западног Балкана, али и транзит преко њихових територија, он је усмјерен на већ поменуте саобраћајне коридоре. Трансферзални саобраћајни правци који чине спону панонског и јадранског басена, као и јадранска магистрала у том погледу имају другоразедан значај. Расположива природна богатства ових земаља упућују их једне ка другима у економском повезивању. Нпр.: индустрија Словеније једним дијелом овиси о увозу сировина из Србије и других земаља, а на њихово тржиште извози техничку робу; Хрватски туристички капацитети се добрим дијелом попуњавају посјетиоцима из сусједних земаља; БиХ је углавном извозник сировина (нпр. дрво) и полупроизвода и производа неких грана индустрије, док увози разне индустријске производе, енергенте, грађевински материјал, пољопривредне производе… Такође, њене туристичке центре (бање и планине) посјећују гости из сусједних држава; Србија је база аграрне производње у овом дијелу Балкана, има разноврсну индустријску производњу и богату туристичку понуду, па су то предмети њене трговинске понуде. Такође увози енергенте, индустријске производе и руде; Црна Гора има значајну туристичку понуду, али је велики увозник разноврсне индустријске робе; Сјеверна Македонија пласира неке пољопривредне и прехрамбене производе, има одређене туристичке потенцијала, али је велики увозник индустријске робе и пољопривредних производа којима је дефицитарна.

• 

• 

• 

Значај инвестиција

Стабилизација политичких прилика и регионална сарадња су формални предуслов унапређења економских односа земаља регије са Европском унијом. Свакако да то позитивно утиче на могућности инвестирања и привлачење страних инвеститора, што је неопходно за одржив економски развој. Приликом инвестирања главне изазове представљају: повећање конкурентности производње, смањење незапослености, подизање степена квалификованости радне снаге, обезбјеђивање социјалне стабилности….

Задаци за самостални рад:

1. Објасни комплементарност привреде република бувше СФРЈ на примјеру који није поменут у тексту.
2. Који су најзначајнији саобраћајни коридори региона? Посматрајући карту одреди њихова полазишта и изходишта.
3. Који се трансферзални коридор друмског саобраћаја гради кроз БиХ, одакле полази и гдје је усмјерен (наведи градове на том правцу)?
4. Које врсте туризма имају перспективу развоја у РС? Наведи неке од центара који имају добро изграђену туристичку инфраструктутру и капацитете да приме велики број домаћих и страних туриста.
5. Наведи неке од робних марки (брендова) поријеклом из некадашњих република СФРЈ који се пласирају на тржиште РС (БиХ). Да ли постоји неки познатији бренд који РС или БиХ извози у земље окружења?
6. Наведи примјер инвестирања страног капитала у теби ближем географском простору. Какви су ефекти?