Основне компоненете животне средине, вода, ваздух и тло, али и живи свијет (флора и фауна) и природни ресурси, постају ограничени и угрожени због стално растуће производње. Због међузависности елемената природне средине и њихове повезаности од локалног до глобалног нивоа, потребно је придржавати се слогана ” дјелуј локално- мисли глобално” и ”ради економски- мисли еколошки”. Земље региона Западног Балкана су опредјељене на сарадњу у рјешавању проблема угрожености животне средине.

Природни услови и ресурси

Природним условима називамо елементе средине који не улазе директно у процес производње, али га условљавају. Ресурси су компоненте средине, али и енергија и информације, који могу да се директно експлоатишу и прерађују у употребљиве производе. Тако, природне ресурсе чине: минералне сировине, вода, тло, енергетски , биолошки и туристички ресурси итд. Важни су за материјалну производњу, пољопривредну дјелатност, али и у непроизводној сфери као нпр. питка вода, паркови за одмор, дивље биљке… Ресурси могу бити исцрпљиви или неисцрпљиви, а исцрпљиви се даље дијеле на обновљиве и необновљиве. Обновљиви ресурси могу бити стални: вјетар, ријеке, таласи итд.; периодични , нпр. житарице и обновљиви уз рационално кориштење: шуме, тло, вода и др.). Необновљиви ресурси могу бити нерециклабилни (горива) и рециклабилни (нпр. метали).

Простор новонасталих држава након распадања Југославије располаже разноврсним условима и ресурсима. Плодним земљиштем располажу Панонско-перипанонски простори у Словенији, Хрватској, БиХ и Србији, па су то простори са најбољим условима развоја пољопривредне производње.У том погледу од значаја су и веће котлине (Метохија, котлине у Македонији…) и ријечне долине. Урбани развој и инфраструктурна изградња утичу на смањење пољопривредних површина. Неки простори су богати рудама и минералним ресурсима. Панонски дио хрватске располаже нафтним богатством које је присутно и у дијелу Баната. Олова и цинка има на простору Косова и Метохије. Руда метала и неметала има и на другим бројним локалитетима , а експлоатација се врши само ако је економски рентабилна (најчешће зависи од постотка чистог метала у руди). Важан ресурс представља и угаљ. У планинском простору важни ресурси су хидропотенцијал и шуме (дрвна маса). Постоје и добри услови развоја туризма, нарочито приморског у Хрватској, Словенији и Црној Гори и планинског у Словенији, БиХ, Србији, Македонији и Црној Гори. Бањски туризам који се везује за изворе термоминералних вода је најразвијенији у Србији.

Цјелокупни привредни капацитети земаља региона везани за индустријску производњу , па тако и у БиХ, су условљени размјештајем природних ресурса. Нпр., у ФБиХ главнина енергетских објеката и индустрије је концентрисана у Сарајевско-зеничкој, Тузланској и Мостарској регији. Њена присутност, нарочито металургије, увелико штети квалитету животне средине.

Темини географска и животна средина су доста слични. Географска средина је систем елемената природно-географске и друштвено-географске средине, док је животна средина дио географске средине у којој живи и ради човјек. Човјекова активност у животној средини доводи до њене трансформације, приликом чега се неријетко испољавају штетна дејства која резултирају убрзаном ерозијом, загађивањем и сл. Прљаве индустрије и застарјеле технологије шире загађење у земљишту, води и ваздуху, које могу довести до драстичних последица.

У новије вријеме се много пажње поклања ”одрживом развоју”. Он подразумјева рационално кориштење природних ресурса, бригу о животној средини, увођење еколошки чистих грана индустрије, штедњу енергената и кориштење алтернативних извора енергије, рециклирање материјала који су кориштени (секундарне сировине) итд. Тај концепт има економску, еколошку и социјалну димензију.