IN MEMORIAM
Чедо Жарић (1955-2020)
Навршила се година дана од смрти нашег колеге, професора Чеде Жарића. Прошле године, уочи његовог одласка на лијечење, својом појавом и несломљивим духом уливао нам је наду да и није толико болестан, да ће биологија болести можда измијенити свој ток. Или нас је он својим ставом убјеђивао у супротно. Нисмо се надали да ћемо се од њега овако опростити, спремали смо му наш традиционални испраћај у заслужену пензију, али… Такође, ни несрећа изазвана глобалном пандемијом није нам допустила да се прошле године достојно опростимо од колеге који је 20 година био дио колектива Средњошколског центра „Никола Тесла“. Иста та пандемија није нам допустила да ове године обиљежимо годишњицу његове смрти на достојан начин. Зато му ово пишемо.
Професора Чеду ћемо памтити по његовом младалачком духу, спремности на шалу и заразном оптимизму који је ширио око себе. Не вјерујемо да га је ико од ученика и колега видио намрштеног или нерасположеног. Чедине пословичне упадице и доскочице знале су нас насмијaти и кад нам до смијеха било није. Увијек и у свакој ситуацији је био на страни својих ученика, чак и онда кад смо сви знали да су погријешили. Једноставно, за дјечије несташлуке увијек је имао оправдање и није вјеровао у „дисциплиновање“ укорима. Због свега тога и јесте био вољен од својих ученика, као и његови часови гдје су учили како књижити и рачунати биланс стања и успјеха. Ипак, Чедин највећи биланс успјеха биће сјећање ученика и колега на његову ведрину и необичност која свима недостају.
Кажу да човјек умире два пута – једном кад оде физички, други пут када га забораве. Наша обавеза и богато сјећање које нам је оставио учиниће да наш Чедо дуго живи међу нама.
Такође, на овај начин желимо породици професора Чеде Жарића још једном да изразимо најискреније саучешће.
Остаје нам у успомени јер је за професора Чеду вјечност управо почела.
Вјечнаја памјат и хвала.
