Очекивања послије Првог свјетског рата била су да се Европа и свијет изграде на новим принципима, заснованим на владавини закона и прокламоване равноправности народа. Ипак, убрзо ће бити јасно да ће све најважније одлуке од међународног значаја доносити велике силе. На стварање нове политичке и војне стратегије утицало је стварање нових националних држава, нестанак четири…
Read more
Прекретницу послије које почиње разједињавање југословенске федерације представљао је Брионски пленум 1966. године. Иако је званичноо обнародовано да је то био обрачун са УДБ-ом (Управом државне безбједности), његова суштина била је борба око власти у највишем руководству земље. Најављивана демократизација друштва се претворила у његову децентарлизацију, односно у разграђивање Југославије. Један централни, југословенски етатизам замијењен…
Read more
Средином XIV вијека Европу су погодила два крупна догађаја која ће по својим посљедицама имати далекосежан значај. Први је епидемија куге, која се трговачким везама проширила са Блиског истока широм Европе. Прецизних података о размјерама жртава од куге нема, а неке процјене се крећу од 30 до 50% укупног тадашњег европског становништва. Други догађај је…
Read more
Владавина Александра Обреновића (1889-1903) Од 1889. до 1893. године умјесто малољетног Александра, краљевску власт вршило је Намјесништво, у коме је главна ријеч припала Јовану Ристићу, старом либералном политичару. Александар је 1893. године уз помоћ војске извршио државни удар, прогласио се пунољетним и отпустио намјеснике и владу. Овај државни удар је указивао на опасност од мијешања…
Read more
Послије 31. године п.н.е. у римској држави ништа није било као раније. Успостављено је ново државно уређење, названо принципат. Имајући у виду судбину Цезара и још увијек јака раепубликанска осјећања, Октавијан није узео титулу цара или диктатора, него се задовољио титулом принцепса (princeps – први). Та титула постојала је и раније, а означавала је најстаријег…
Read more
Пасив се у латинском језику користи чешће него у српском и одговара нашем трпном стању, а може се преводити и активом са повратном земјеницом. Индикатив презента пасива гради се од презентске осноце и наставака: -r, -ris, -tur, -mur, -mini, -ntur. у 1. лицу једнине свиј конјугација насивни наставак -r додаје се на цијели активни облик…
Read more
Велике друштвене и политичке промјене настале послије 1948, као и увођење самоуправљања, захтијевале су и озакоњење тих промјена. Уставним законом из 1953. године измијењана је структура Савезне скупштине, која се од тада састојала од Савезног вијећа и Вијећа произвођача. Овим законом формирано је и Савезно извршно вијеће (СИВ), са секретаријатима умјесто министарстава. Такође, и у…
Read more
Одлукама Берлинског конгреса 1878. успјешно је окончана борба српског народа, започета устанком 1804, за национално и социјално ослобођење и стварање самосталне државе. Међути, и даље је знатан дио српског народа остао под туђиснком влашћу – у БиХ, Војводини, на Косову, у Санџаку, Мекедонији, Хрватској, Славонији и Далмацији. Послије Берлинског конгреса кенз Милан Обреновић постаје све…
Read more
Друго бугарско царство У раном средњем вијеку Бугарска је достигла свој врхунац у вријеме владавине Симеона (893-927), који се прогласио за цара. Међутим, његови насљедници долазе у сукоб око насљеђа, што је искористила ојачала Византија. 971. године Бугарска је изгубила своју независност и у наредна два вијека налазила се у саставу Византије. Упоредо са осамостаљењем…
Read more
Идеја о уједињењу југословенских народа и стварању заједничке државе присутна је у XIX и почетком ХХ вијека. Са слабљењем Османског и Хабзбуршког царства и снажењем грађанства у југословенским земљама она је постајала све јача. Саставни дио ове идеје било је схватање о историјској повезаности југословенских народа и њиховој етничкој сродности. Присталице уједињења трдиле су да…
Read more
Najnoviji komentari