Мало је дијелова свијета у којима је процес урбанизације достигао ниво као у САД и Канади. Иако су амерички простори откривени доста касно и поступно насељавани од источних ка западним обалама, развој градова је био веома брз. Иначе, брз развој градова и раст броја градског становништва се назива урбаном револуцијом. Он је у тијесној вези са индустријализацијом, а у савременом периоду са процесом терцијаризације (развој услужног сектора привреде). Ширењем градског начина живота могу настати метрополитанска подручја, градске агломерације, конурбације и мегалополиси. Управо у Англоамерици урбанизација је довела до стварања оваквих система. Најурбанизованији простори и зоне велике концентрације милионских градова- мегалополиса, су: сјевероисточна обала САД (”БАОСВАШ’‘), обала Великих језера у обије државе (”ЧИПИТС” у САД-у) и калифорнијска обала (”САН-САН”). У другој половини прошлог вијека, у великим градовима Англоамерике, централне зоне попримају пословну функцију, док се стамбене зоне ”измјештају” ка периферији градова. Развој градова је посљедица бројних географских фактора: саобраћајно-географског положаја, развијене индустрије, значајног прилива- имиграције становништва, развоја трговине….. , како на обали, тако и у унутрашњости (САД).

Највећи градови САД-а, према новијим подацима, су: Њу Јорк са око 21, 5 милиона становника- метрополитанско подручје- град са ужом околином ( око 9 милиона становника у градском подручју), Лос Анђелес– метрополитанско подручје са око 15 милиона становника (око 4 милиона у градским оквирима), те Чикаго– око 10 милиона становника у метрополитанском подручји (око 4 милиона у оквиру града). Остали већи градови са вишемилионским становништвом су: Филаделфија, Сан Франциско, Хјустон, Бостон, Вашингтон, Финикс, Сан Антонио…

• 

• 

• 

• 

• https://www.youtube.com/watch?v=OpgiHlljDIo

У Канади двије највеће метрополе су Торонто (око 5,5 милиона становника у агломерацији и са око 2,8 милиона становника у граду) у Онтариу и Монтреал у Квебеку. Остали већи градови Канаде су: Калгари, Отава (главни град), Едмонтон…

• 

• 

• 

САД и Канада су државе које располажу огромним природним богатством и дуго нису показивале велико интересовање за обимном трговинском размјеном са осталим земљама свијета. Са растом капитала ове земље, а нарочито САД, развијају спољнотрговинску сарадњу са другим, а нарочити најразвијенијим државама. Нарочито САД је ранијуе била препознатљива по већој вриједности извоза роба и услуа, него што је вриједност увоза (позитиван биланс/салдо). Данас, са неким земљама, тај биланс је негативан (нпр. са Јапаном, Кином итд). САД, у америчким оквирима, највише сарађује са Канадом (до 70% вриједности увоза и извоза). У глобалним оквирима главни партнери су му земље азијског истока- Јапан, Кина, Јужна Кореја, Тајван…, у Европи- Њемачка и Велика Британија, а у Латинској Америци – Мексико и Венецуела.

Канада највећи обим размјене има са САД-ом, затим са Француском (нарочито Квебек), Јапаном, Њемачком…

Ове земље највише извозе индустријске производе високе технологије, прехрамбене производе, дио сировина, а увозе руде, енергенте (нафту), тропске културе… У последње вријеме се примјећуије све већи утицај капитала САД-а у привреди сусједне Канаде.

*НАПОМЕНА

ЗА ДОМАЋИ ЗАДАТАК ОДГОВОРИТИ НА ПИТАЊА НА СТР. 183- 3.,4.,5.,6. и 7. питање