ПОЛИТИЧКОГЕОГРАФСКЕ И ЕКОНОМСКОГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ АУСТРАЛИЈЕ И ОКЕАНИЈЕ (2. гим.)

Australija (енгл. Australia) званично Комонвелт Аустралија (енг. Commonwealth of Australia), држава је јужне хемисфере која обухвата копно најмањег континента на свијету истог имена, острво Тасманију, као и бројна друга острва у Индијском и Тихом океану. Површина Аустралије износи 7 692 024 км2 и по површини је 6. у свијету, окружена је Индонезијом, Источним Тимором и Папуом Новом Гвинејом на сјеверу, Соломонским острвима, Вануатуом и француском прекоморском територијом Новом Каледонијом на сјевероистоку и Новим Зеландом на југоистоку. То је најизолованији континент/држава који је донедавна био тешко доступан и далек и једини насељени континент коју читавом површином припада јужној хемисфери.

Име Аустралија настало је од латинске ријечи Australis, што значи ”са југа”. Још из римског периода потичу приче о ”'terra australis incognita”- непозната јужна земља, које су биле устаљене у средњовијековној географији, али нису имале упориште у научним сазнањима.

Први европљанин који је на самом почетку 17. вијека ступио на тло Аустралије био је холандски морепловац Виљем Јансон (1606. год.) који је дошао на полуострво Кејп Јорк. Холанђани су цртали западне и источне обале континента, али га нису населили. 1770. год. енглески морепловац Џејмс Кук је опловио источне обале Аустралије, тај простор је назвао Новим Јужним Велсом и прогласио га посједом Велике Британије. Велика Британија је у Аустралији основала кажњеничку колонију у коју је слала преступнике на одслужење казне.

Прије доласка европљана и отпочињања процеса колонизације, на тлу Аустралије живјело је њено аутохтоно становништво- Абориџини, чији преци су на ове просторе дошли прије око 40 000 год. из Малајске области.

Аустралија

Океанијом називамо простор неколико скупина острва која се налазе у средишњем и јужном дијелу Пацифика. Њој припада и територија острвске држве Нови Зеланд. Заједно са Аустралијом се у географији издваја у засебну регионалну цјелину која носи назив Аустралија и Океанија.

Природногеографске одлике Аустралије

У Аустрлији се разликује неколико рељефних цјелина:

  • Западноаустралијска плоча
  • Средишња аустралијска низија
  • Аустралијски Кордиљери (Велике разводне планине)

Западноаустралијска плоча обухвата западни и највећи (2/3 териториј) дио континента, представљен пространом висоравни од 300-600 мнв. У геолошком погледу то је стара маса, дио некадашње Гондване. Одликује ју велико рудно богатство, слаба насељеност и аридна- пустињска и полупустињска клима. Средишња аустралијска низија је млађег постанка и са плодним земљиштем. Њен дио испуњен језерима је пространа депресија до 12 м испод нивоа мора. То је најзначајније пољопривредно подручје Аустралије. Аустралијски Кордиљери се дижу поред источних обала Аустралије и постепено спуштају у област Срдишње низије. Представљају извориште свих значајнијих водотока, али и физичку баријеру која отежава саобраћајно повезивање обале са унутрашњости континента. Обала Астралије је слабо разуђена, а дуж источне обале се налази Велики корални гребен.

Улуру- монолит

Иако Аустралију окружују два океана и пет мора, она је највећим дијелом сушан континент. Пустињске одлике климе има пространа унутрашњост и запад континента. На сјеверу је клима тропска и влажна, а на јужним приморјима доста повољнија умјерено топла и средоземна клима. Зато су јужни приобални дијелови Аустралије и њен најгушће насељен простор.

Аустралија, у поређењу са другим континентима, има најмању годишњу количину падавина, свега око 420 мм воденог талога. Због тога, али и неравномјерног просторног размјештаја падавина, она има слабо развијену ријечну мрежу. Највеће ријеке су Мари и Дарлинг, а од језерера највећу површину има слано Ерово језеро.

Због дугог периода изолованости од остатка свијета у Аустралији се развио специфичан живи свијет. Карактерише га велики број ендемских биљних и животињских врста. Од биљних врста карактеристичан је еукалиптус, а од животињских коала, кенгур и птица ему.

Привреда Аустралије

Аустралија је привредно развијена држава и са највишим стандардом становништва на јужној полулопти. Привреда је мјешовита, западног типа. Већина привредног живота Аустралије је концентрисана у југоисточном, источном и југозападном приобалном простору (како се зове процес концентрисања становништва и привреде у приобалном простору?). Традиционално важна дјелатност је пољопривреда у којој је важније сточарство у односу на земљорадњу. Обавља се на фармама. Узгајају се овце и говеда, а од биљних култура пшеница, кукуруз, памук, дуван, шећерна трска… Производња је механизована, а у пољопривреди ради око 5% активног становништва. На њој као бази се развила прехрамбена индустрија. Традиционалне и добро развијене гране индустрије се вежу за рударску дјелатност, а то су црна и обојена металургија. Данас највећи значај имају гране прерађивачке индустрије као што су: инд. саобраћајних средстава, пољопривредних машина, хемијска и текстилна. Главни центри индустрије су Сиднеј и Мелбурн. Аустралија има добро развијен саобраћајни систем који повезује међусобно удаљена пољопривредна и рударска подручја са индустријским погонима и насељима са главнином становништва на југу. За повезивање ове државе са остатком свијета нарочито је битан ваздушни и поморски саобраћај. Главни- трансконтинентални правци повезују најудаљеније дијелове континента: пруга од Бризбејна до Сиднеја, Мелбурна, Аделајда и Перта, а правцем сјевер југ важна је друмска комуникација Дарвин-Аделајд.

Старосједиоцима је нарочито важна традиционална старосједилачка привреда, која подразумјева лов, риболов, сакупљање плодова….

У спољнотрговинским односима раније је главни партнер била Велика Британија, а од 70-их година то су земље источноазијског региона попут Јапана, Кине, Кореје, Тајвана, затим Нови Зеланд, а у новије вријеме то су САД. Највише извози сировине минералног поријекла и разне индустријске и пољопривредне производе (нпр вуну- ”златно руно”), а увози индустријску опрему, машине и хемијске производе.

Океанија

Океанију чине Нови Зеланд, Меланезија, Микронезија и Полинезија.

Нови Зеланд сачињавају два острва (сјеверно и јужно), а главни град и индустеријски центар је Велингтон. Има добро развијено сточарство и велики је извозник сточарских производа, нарочито здраве, органске хране. Животни стандард становништва је доста висок.

Меланезију или ”црна острва” чине државе Папуа Нова Гвинеја и Фиџи. То су простори узгоја тропских култура, добрим дијелом покривени прашумом.

Микронезију– ”мала острва” чине већи број мањих острва- Марјанска, Каролинска, Маршалска, Науру…

Полинезију-”много острва” чине Хавајска острва која су дио САД-а, Самоа, Тонга, Друштвена острва, Тахити…. Имају одређено рудно богатство, важан стратешки положај и подручја су узгоја банана, ананаса и кафе. По постанку то су углавном вулканска острва у ”Ватреном појасу Пацифика”.

Питања за понављање (задаћа):

  • Које водене површине окружују Аустралију?
  • Ко и када је први открио, а ко ”присвојио” Аустралију?
  • Ко су старосједиоци Аустралије, одакле им је поријекло и када су населили овај простор?
  • Које рељефне и климатске области се могу издвојити у Аустралији?
  • Зашто у Аустралији има велики број ендемских врста биљака и животиња?
  • Зашто је већина становништва концентрисана у јуним дијеловима Аустралије.
  • Објасни структуру привреде Аустралије?
  • Које гране и правци саобраћаја имају велики значај?
  • Шта обухвата Океанија?
  • Објасни значење назива архипелага који чине Океанију?

18 Replies to “ПОЛИТИЧКОГЕОГРАФСКЕ И ЕКОНОМСКОГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ АУСТРАЛИЈЕ И ОКЕАНИЈЕ (2. гим.)”

Odgovori na Elena Kalaba Poništi odgovor

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *