Раније смо поменули да је Источна Европа у периоду након Другог свјетског рата била у политичкогеографском погледу специфично подручје. Државе ове регије су имале социјалистичко друштвено-економско уређење и као такве биле су супростављене капиталистичким државама свијета. Идеолошка различитост и тежња за водећом позицијом у глобалним међународним односима довели су до појаве ”хладног рата” између најмоћнијих држава са обије стране- СССР као лидера социјалистичког свијета и САД-а као лидера капиталистичких западних земаља. Ова регија у економско-географском погледу обухвате све бивше социјалистичке земље. Почетком 90-их година прошлог вијека овај простор су захватиле корјените промјене. Многа бурна дешавања на нашим просторима крајем прошлог вијека, али и данас, су посљедица рушења и трансформације социјалистичких система и стварања нових политичкогеографских субјеката на политичкогеографској сцени Европе.

Историјско-географска обиљежја регије

Источна Европа обухвата дио континента у коме се налазе бивше социјалистичке државе. На западу регије су то: Пољска, Чехословачка, Мађарска, Југославија и Албанија. Свакако, најмоћнија држава је била СССР- Савез Совјетских Социјалистичких Република или краће Совјетски Савез. Као геополитички регион, овај дио Европе је био доста већи од простора који се обично подразумјева под појмом Источна Европа.

У савременим условима регија Источне Европе подразумјева просторе Пољске, Чешке, Словачке, Мађарске, Словеније, Хрватске, БиХ, Србије, Црне Горе, Македоније, Бугарске, Румуније, Албаније, Литваније, Естоније, Летоније и државе које су ушле у ЗНД (Заједнца независних држава- Русију, Украјину, Бјелорусију, Молдавију, Грузију, Јерменију и Азербејџан).

Земље овог региона имају нека заједничка обиљежја историјског развоја. Након Другог свјетског рата су имале тежак развојни пут социјалистичког преображаја. До друге половине 19. вијека то су биле углавном територије под влашћу моћних империја, а неке од њих и до 1. свјетског рата (присјети се тих империја!). Након ослобођења то су углавном биле слабо развијене аграрне државе. Након Октобарске револуције укинута је монархија у Русији и створена је прва социјалистичка држава на свијету- СССР. И поред значајне индустријализације, земље региона остају економски неразвијене до почетка 2. свјетског рата. Након рата у земљама региона се намеће социјалистички начин уређења по узору на Совјетски Савез. Убрзана индустријализација и централно управљање привредом нису успјели створити ”економско чудо”. У периоду социјалистичког развоја је створена значајна економска база, много се учинило и на образовању радне снаге и неке гране индустрије су се доста брзо развиле (електроенергетика, машиноградња и хемијска индустрија). Највећи развојни проблеми су били недовољна примјена достигнућа научно-технолошког развоја, мали удио у међународној подјели рада и нерационална гранска и територијална структура привреде. На том простору је настао и СЕВ- Савјет за узајамну економску помоћ, који је имао важно мјесто у међународној подјели рада. Након 1989. тоталитарни политички системи су срушени и уведена је демократија. То је условило економскогеографску и политичкогеографску трансформацију земаља региона. У неким областима су избили и озбиљни сукоби на етничкој и вјерској основи (Русија, Југославија…).

Данас у овом региону све државе су парламентарне републике чијег предсједника бира народ на изборима или парламент (Мађарска). Власт се дијели на три гране- извршну, законодавну и судску. Влада политички плурализам (вишепартијски системи). Многе земље су се у даљем развојном путу опредјелиле ка учлањењу у Европску унију.

Друштвено-географске одлике

Земље региона имају проблем депопулације или становнипштво у погледу развоја стагнира. Овакво стање је посљедица ниског наталитета. Повољније демографске прилике има Албанија и Пољска, гдје је наталитет знатно виши. Поред тога, јавља се и изражен проблем емиграције углавном младог и образованог становништва.

Урбанизација има различита обиљежја у различитим дијеловима региона. Највише урбаног становништва има Чешка (66%), а најмање Албанија (33%). Градови су мањи него у западној европи, а међу највећима су Москва, Праг, Будимпешта, Београд, Кијев….

• 

• 

• 

• 

• 

Осим Русије, већина земаља региона Источне Европе је дефицитарна у погледу природних ресурса. Русија је велики извозник енергената и минералних сировина. Друге земље су њихови велики увозници. Значајније рудно богатство имају само поједине држве, нпр. Србија руду бакра, Мађарска боксит…

Привреда је у процесу транзиције- преласка са планске на тржишну. Значајно се увећао удио приватног власништва које није било специфично за социјалистички период развоја. Отварају се нове предузећа, развија се банкарство, улаже у производњу… Нерентабилна редузећа се затварају. Расте удио услуга у реализацији БДП-а. Овај процес прате бројни проблеми развоја: опадање домаћег бруто производа, незапосленост и сиромашење, уситњавање посједа…. Бољи положај су касније имале земље чланице ЦЕФТА-е због улагања средстава у развој из фондова ЕУ. Касније су те земље постале њене чланице (већина из Средње Европе).

Земље овог региона се могу подијелити на: прибалтичке– Пољска, Естонија, Летонија и Литванија; континенталне– Чешка, Словачка и Мађарска (без излаза на море); јужне земље региона– земље настале распадом СФРЈ, Румунија, Бугарска, Албанија (најнеразвијенија земља Европе). Овај простор је у политичкогеографском погледу још увијек нестабилан и са највећим развојним проблемима.