У панонском простору источног дијела Хрватске налазе се историјско-географске области из наслова наше лекције. Оне су дио низијске- Панонске Хрватске. Због тога у њиховој морфологији преовладавају равнице, пољопривреда има велики значај, ту пролазе важни саобраћајни коридори, насељеност је добра са бројним градовима. Ове области граниче на западу са Централном Хрватском, а смјештене су између Мађарске, Србије и БиХ. Могло би се рећи да је центар читаве области град Осијек.

Славонија

Славонија је смјештена између ријека Драве на сјеверу и Саве на југу. На западу обухвата западне дијелове Папука и Псуња, а на истоку крајње западне огранке Фрушке Горе. Издужена је правцем запад-исток око 350 км, те се могу издвојити Западна и Источна Славонија.

Источна Славонија је јединствена цјелина са доминантном равницом. Испресјецана је притокама Саве и Драве од којих су највеће Босут и Вука. Подземне воде, ближе ријекама, су плитке, па су терени влажни. Ријеке се често изливају. То је највећа житница Хрватске. Веома је важан узгој шећерне репе и другог индустријског биља, воћа и винове лозе. Ипак је највише пољопривредних површина засијано житарицама- кукурузом и пшеницом. Славонија је познато подручје по узгоју свиња. Поред Саве се пружају велики комплекси Храстових шума, што је условило развој дрвне индустрије. Најважнији центар и највећи град је Осијек, који је поред Загреба, Сплита и Ријеке један од највећих градова и индустријских центара Хрватске.

Западна Славонија је састављена из неколико мањих цјелина: Подравине, Посавине и Пожешке завале. Славонска Подравина је смјештена између планина Крндије и Папука на југу и Драве на сјеверу. Равнице уз Драву су влажније и углавном покривене пашњацима. Главне дјелатности су ратарство, сточарство, виноградарство и воћарство. Планински обод је покривен шумом. Овом регијом пролази подравска магистрала дуж које се налази већина значајнијих насеља. Главни центри су Слатина и Доњи Михољац. У околини Михољца се налазе лежишта нафте и гаса која се експлоатишу. Славонска Посавина је издужен, узак простор уз Саву. У рељефу се разликује сјеверни планински, средњи падински и јужни равничарски дио. Кроз Посавину пролази аутопут и пруга од Загреба ка Београду- некадашњи пут ”Братства и јединства”. На њега се надовезују сви саобраћајни коридори који трансферзалним правцем пролазе кроз БиХ. Главни центри су Славонски Брод и Нова Градишка. Код мјеста Новска се налази Јасеновац са спомен комплексом изграђеним у знак сјећања на усташке злочине над Србима, Јеврејима и Ромима у том злогласном логору. Славонски Брод (око 50000 становника) се развио између планине Диља и Саве. Важан је индустријски центар. Пожешка котлина је простор Славоније окружен планинама- Папуком, Псуњом, Диљом, Пожешком гором и Крндијом. Центар је Славинска Пожега, град на ријеци Орљави. Околне планине су ниске и покривене шумом. На њиховим ободима је развијено воћарство и виноградарство. Од већих насеља ту се налазе Пакрац и Липик, насеља са већим удјелом Срба у пријератном периоду.

• 

• 

• 

• 

https://www.youtube.com/watch?v=Dw0UtoNOaUI

О страдањима Срба у Јасеновцу током Другог свјетског рата, у вријеме НДХ, погледајте на линку изнад.

Барања

Већи дио историјско-географске области Барања се налази на простору Мађарске, а мањи у источном дијелу Хрватске. Хрватска Барања се налази између границе са Мађарском на сјеверу, Дунава на истоку и Драве на југу. То је простор у коме се састају двије велике ријеке, Дунав и Драва, његова десна притока. То је равничарско подручје са ријетким теренима изнад 200 м надморске висине. У њеном југоисточном дијелу се налази влажно, замочварено подручје- Копачки рит. Овај парк природе је ријеткост због великог броја врста биљака и животиња на малом простору (10 000 ха). Главна дјелатност становништва је пољопривреда и то ратарска производња. Важно је и виноградарско подручје ”Кнежеви виногради”. Највеће насеље је Бели Манастир, а управно средиште Дарда. Више о Копачком риту погледајте и прочитајте на линку испод.

http://prirodahrvatske.com/2018/06/19/kopacki-rit/

• 

• 

• 

Западни Срем

Налази се на крајњем истоку Хрватске и мањи је дио Срема као историјско-географске области, чији већи дио припада Војводини (Србији). То је изразито равничарско подручје осим у дијелу гдје му припада крајњи западни дио Фрушке горе. Познато је по храстовим шумама недалеко од Спачве- Спачванске шуме. И ово је, као и сусједне области, ратарско подручје. На шумском богатству развила се дрвопрерађвачка индустрија. Код Винковаца, важног саобраћајног чворишта, има нафте и гаса. Главни центар хрватског дијела Срема је Вуковар- град на ушћу ријеке Вуке у Дунав. Читава област је била добро насељена Србима па је, у последњем рату због интензивних борби, Вуковар скоро до темеља порушен. Сјеверније је град Борово, познат по својој индустрији (гуме и обуће) из социјалистичког периода. Винковци су важна друмска и жељезничка раскрсница, а имају и добро развијену индустрију (пољопривредне машине, намјештај…).

• 

• 

• 

Питања за понављање (задаћа):

• Које области чине источни, панонски дио Хрватске?
• Како се дијели Славонија, а како Западна Славонија?
• Објасни простирање Источне Славоније?
• Који су главни центри Западне Славоније?
• Који дио Славоније обухвата Посавина ?
• Која су главна природна богатства Славоније и објасни њену структуру привреде?
• Који дио хрватске припада Барањи?
• Шта је Копачки рит?
• Који дио Хрватске обухвата Западни Срем?