Аустралија је величином територије најмањи континент на свијету, али и једна од највећих држава- 6. у свијету. Поред тога она је и најслабије насељен континент јер има просјечну густину насељености од око 3,3 стан/км2. У њој живи око 25 милиона становника и то је број становника приближан оном у метрополитанском подручје града Њујорка у САД-у. Разлози слабе насељености су бројни, а међу најважнијима су неповољност природних услова у највећем дијелу простора Аустралије (прије свега климе), касно откривање, велика удаљеност њене територије од Европе, ограничавање усељавања азијског становништва итд. Климатски најповољнији и најнасељенији дио аустралије су приобални простори на истоку и југоистоку континента. За разлику од ових подручја, унутрашњост и западни дио имају пустињска обиљежја, а сјевер је тропски и покривен прашумом. Аустралија је добро урбанизована држава и већина становништва живи у градовима који су међусобно доста удаљени. Удио руралног у укупном становништву је испод 20%. Највећи градови су Сиднеј и Мелбурн, главни град је Канбера, а други већи градови су Перт, Бризбејн, Аделајд, Дарвин (на сјеверној обали)…

Океанија је такође слабо насељен простор, осим неких острва. На примјер, острво Науру има густину насељености са више од 400 стан/км2. Густо су насељени и Тувала и Гуам.

• 

• 

• 

Насељавање и структурне одлике становништва

Насељавање Европљана у Аустралију, у односу на друге континенте, је отпочело много касније. Први досељеници су били кажњеници из Велике Британије, који су на тло Аустралије депортовани бродовима. Прву колонију стварају на југоисточној обали, на мјесту данашњег Сиднеја у луци Џексон, 1778. године. Тек половином 19. вијека отпочиње значајнија колонизација овог континента. Један од главних разлога је био проналазак злата- ”златна грозница”, у покрајини Викторији. Са исцрпљивањем налазишта злата ово становништво постаје пољопривредно и почиње се бавити углавном сточарством. Касније, почетком 20. вијека, имиграција слаби због јачања емиграције европског становништва ка Америци. Истовремено се законским прописима спријечава усељавање азијског становништва. По завршетку Првог свјетског рата усељавање опет добија на значају јер тада Америка уводи контролисано усељавање на своју територију. Усељавање је појачано након Другог свјетског рата.

Већина становништва Аустралије- Аустралијанаца, води поријекло од првих досељеника на овај континент, Британаца и Ираца. Данас велики број становништва чине досељени Италијани и Нијемци, али и бројни други народи међу којима су и Срби, којих има око 120 000. Такође, већина Новозеланђана има англосаксонско поријекло.

Економска структура становништва је доста слична истој у развијеном дијелу свијета. То значи да је највећи дио запослених у терцијарном (3/4), па секундарном и примарном сектору привреде. Аустралија је захваћена процесом терцијаризације привредног система (присјети се шта то значи!). Аустралијанска нација, слично америчкој, асимилује припаднике других народа посредством енглеског језика који је у службеној употреби. У том процесу асимилације најтеже су се снашли, или су из њега били искључени, старосједиоци Абориџини. Данос они имају законом гарантована права као и други грађани Аустралије. Велики број Абориџина живи на сјеверу у основаним резерватима. Према процјенама има их око 150 000, укључујући и мјешанце. Маори, старосједиоци Новог Зеланда, су се боље прилагодили начину живота европских досељеника. У Аустралији, а и на Новом Зеланду, доминира бијело европеидно становништво (преко 90%). Поједини дијелови Океаније су у погледу расне и етничке припадности становништва доста различити.

Зоне цивилизација

На простору Аустралије и Океаније су се релативно добро сачувале старе цивилизације. Полинежани, који важе за врсне морепловце, насељавају обално подручје и живе у колибама четвероуганог облика и кровом на ”двије воде”’. Користе двоструке чамце спојене платформом. Мушкарци су склони тетовирању, док жене његују групно плесање. Њима су доста слични Микронежани, такође добри поморци и рибари. За њих се везују најстарије поморске карте. Са ширењем хришћанства култ предака је готово у потпуности потиснут. Меланежани су мање везани за море, али су добри пољопривредници. Баве се узгојем тропских култура. Цивилизација Абориџина у Аустралији се боље очувала у резерватима. Они су номади, ловци, сакупљачи плодова… Имају примитивне колибе, а познати су по бумерангу који им је, поред копља, важно оружје. Нова аустралијанска и новозеландска цивилизација су сличне европским. Становништво живи модерним начином живота, у великим уређеним градовима или на опремљеним фармама. Досељеници доста пажње поклањају традицији и обичајима народа из кога потичу. За очување тих тековина велики значај имају бројна удружења.

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

Питања за понављање (задаћа):

• Наведи разлоге слабе насељености Аустралије и Океаније?
• Који дијелови Аустралије и Океаније су најбоље насељени?
• Када и како је отпочела колонизација Аустралије?
• Ко су домородци Аустралије, а ко Новог Зеланда?
• Како је настала аустралијанска нација?
• Како је текао процес асимилације домородачког становништва Аустралије и Новог Зеланда?
• На интернету нађи неке чињенице о Абориџинима па дио напиши?
• Које су одлике старих цивилизација Океаније?